<body>
KISS ME BEFORE YOU GO



12.07.2017.

Još uvijek

Voljela sam ga. Onako kako se voli ludački, prvom ljubavlju. Volim ga još, to sam tek danas shvatila. I pogodilo me je odjednom. Nisam bila ni svjesna toga sve dok nisam slučajno naletjela na našu sliku u mnogobrojnim albumima koje imam na telefonu.
Ne znam zašto, posle toliko vremena ne mogu nastaviti dalje. Da li ja sama sebe to zadržavam, ili neka uspomena na sretne dane ili ne znam ni sama više.
Uglavnom, volim ga. I sada kada sam to utvrdila, mogu početi sa procesom zaboravljanja. Nadam se.

11.10.2016.

momci

Nisam dugo pisala o bilo cemu a pogotovo o svom zivotu. Fali mi i dalje bivsi, ne znam je li mi iko ovako falio i bolio me. Kida me dio po dio. 2 godine, bilo bi cudno da me ne kida.

Danas je ovom mom hrvatu bio rodjendan. Pozvao je par nas na pice da eto proslavimo. Jos uvijek me vraca kuci kada nekada odemo na kafu. Pruzam sebi mogucnost vidjanja sa drugim momkom ne bi li zaboravila i presla preko osjecanja koja jos imam prema bivsem. Ali tesko. Mislim da hrvat to i vidi i da nece jos dugo cekati. Ne osudjujem ga. Ali lijep je i fin, zao mi.

Skoro mi se javio bivsi samo da pita kako sam. Javi mi se tako s vremena na vrijeme i ja sebi svaki put kazem da cu biti hladdna prema njemu ali kada mi se javi zaboravim na svoje obecanje.
Znam da ne mogu tako, ali sta cu. Tako je kako je. Jos je sve frisko

27.09.2016.

Vjeruj mi kad ti kazem

Vjeruj mi kad ti kažem- zaboravila sam.
Zaboravila sam koliko dobro te poznajem. Ili sam bar mislila da je tako.
Zaboravila sam tvoju boju glasa. I način na koji me gledaš dok se šminkam.
Zaboravila sam tvoj broj telefona. I broj patika koje nosiš.
Zaboravila sam sve šetnje. I izležavanja kada ti nije bilo do šetnje.
Zaboravila sam stranu na kojoj si spavao. I sve one razgovore, kada nisi.
Zaboravila sam čemu sam se smijala u tri ujutru. I količinu piva koja je uzrok tom smijehu.
Zaboravila sam mjesta na koja si me vodio. I red vožnje vozova.
Zaboravila sam težinu sopstvenih nogu, onog jutra, dok su odlazile od tebe.

Vjeruj mi kad ti kažem- ne sjećam se.
Ne sjećam se datuma koje smo proslavljali. Datumi opterećuju.
Ne sjećam se pjesme uz koju smo igrali. Iako smo talentovani za ples koliko i radijator.
Ne sjećam se filmova koje smo gledali. Svakako smo rijetko koji odgledali do kraja.
Ne sjećam se ogromnih dukseva. Nikad nisi priznao da meni X puta bolje stoje.
Ne sjećam se fotografija koje nikad nisu uramljene. Ni poruka koje sam obrisala.
Ne sjećam se da smo u momente bili sami protiv cijelog svijeta. Ili se tako bar činilo.
Ne sjećam se da sam te u jeku ispitnog roka pitala hoćeš li me oženiti. Smijao si se.
Ne sjećam se gorčine doručka, posle kog sam otišla od tebe.

Vjeruj mi kad ti kažem- dobro sam.
Dobro sam, posle dužeg vremena duboko dišem. Bez osjećaja da mi neko kleči na grudima.
Dobro sam, prođe mi dan a da ne pomislim na tebe. Babe misle da je to dobar znak.
Dobro sam, učim da budem feniks. Kažu da se on rađa ponovo, iz pepala. Dobro sam, počela sam ponovo da pišem. Živa sam.

Čuješ li me? Treba li da viknem glasnije?
Zaboravila sam!
Ne sjećam se!
Dobro sam!

31.08.2016.

A mislila sam da 2 i po godine sa tobom mogu tek tako zaboraviti

Hej ti! Pogledaj me u oči kad ti pišem! Imam nešto strašno važno da ti kažem.
Znam da smo vlasnici jednog od najbeskorisnijih pasoša na svetu. Geografija nam nije bila naklonjena. Filantropija nije najfrekventnija reč. Davanje otkaza je razmaženi čin.
Znam da smo se navikli na smrt i pre nego što smo postali svesni života. A život je mnogima pljeskavica od 120 grama i seks bez ljubavi. Iskorišćen kondom.
Znam i da mi je baka posle mnogo godina rekla da je možda malo preterala sa čitanjem bajki dok me je stiskala u krilu. Da bajke baš i nemaju puno veze sa životom koji me čeka. Da su bajke laž. Onda me je poljubila u čelo i šapnula: „A sad lepo sanjaj. Dok sanjaš, na sigurnom si. Čuvaj se buđenja.“
Znam i da više nikada neću sesti na moj ružičasti BMX bicikl, zatvoriti oči, pustiti guvernal, dići ruke ka nebu i vrisnuti od sreće: „Vidi, tata! Vozim žmurećki i bez ruku!“
Znam i da ti tetovaže baš i nisu najomiljeniji delovi moje kože. Da ti moje psovke i cigarete nisu preterano romantične. Da ti je smešno što jurim ženstvenost u onoj beloj haljini.
Jednostavno znam. Zato što u neka buđenja i tu realnost moraš da uložiš mnogo osmeha i nežnosti. Jednostavno moraš!
I znaš šta još znam?
Najbliža sam sebi, kad mislim na tebe.
Kad sam ti u zagrljaju.
Kad mi se osmehneš, pa tim osmehom nateraš i moju čupavu punđu i kvrgave prste i pege da se smeju.
Kad mi napišeš da voziš i da vidiš na hiljade svitaca na putu.
Kad mi javljaš rezultate sa Olimpijade.
Kad se nerviraš što tekstovi u kojima pišem o tebi ne pokupe lajkove kao neki drugi.
Kad mi preporučiš one filmove sa lepom emocijom i happy endom.
Kad u tom filmu ona objašnjava njemu kako je ljubav slagalica. Krećeš da je slažeš iz uglova, dok nekom ne postaneš plavi deo.

Ti si moje plavo.

Zajebi prošlost.

Pocrkaćemo od realnosti.

27.08.2016.

New life

Danas je bio prelijep dan. Kao da mi sunce polako izlazi. Uskoro imam ispit za njemacki jezik. Moram ga rijesiti da bih mogla odmah krenuti na fakultet. Tetka i ja svako skoro vece izadjemo u setnju. Ali nedavno sam pocela da se vidjam sa ovim momkom iz Hrvatske. Sladak je i jako fin. Iz dana u dan smo se sve vise upoznavali na kursu sve dok me jednom nije pitao da li me moze otpratiti do stana. Pristala sam. Malo smo setali, malo se vozili ubanom. Stariji je od mene 4 godine. Neku noc smo izasli na kafu. Posle smo otisli i setali parkom. Ne mogu jos da vjerujem da sam ovdje. Preko noci mi se promijenio zivot. Prosle godine u ovo vrijeme sam bila sretna sa momkom sa kojim sa bila dugo u vezi, mucila muke oko ispita, setala ulicama svoga dragog rodnog grada. A sada sam ovdje. U stranoj zemlji, hodam ulicama nekog drugog veceg grada sa nekim drugim momkom. Kada me je tetka ispitivala sa kim se vidjam, ispricala sam joj ko je i sta je. Rekla je da budem oprezna jer sam ga skoro upoznala. I da za sada ne govorim nista svojoj mami jer njoj ne bi odgovaralo da se vidjam sa momkom druge vjere. Tetka je ok sa tim jer je i sama bila udata preko 20 godina za covjeka druge vjere i bili su sretni do zadnjeg momenta.
Znam da mama nije za to. Ona je vise za ono: "Nek je kceri on nas". A sta imam od toga da bude "nas"? Otac je bio musliman i eto sta je uradio i njoj i bratu i meni. Moj hrvat je stvarno fin i postuje me. Zna da sam skoro izasla iz dugogodisnje veze i nista nije pokusao da poduzme. Zagrli me, pomiluje po ruci ali mislim da osjeti da nisam skroz spremna da se upustim u drugu vezu i da me ceka. Ali volim pricat sa njim, setati pokraj rijeke, gledati u ljude, zapaliti cigaretu na klupi.. (sreca oboje smo pusaci. Moj bivi je mrzio kada bih zapalila pred njim). Navikavam se na ovo sunce koje izlazi u mom zivotu.

11.08.2016.

A ti si samo otisao, nisi se ni okrenuo

Kurs je poceo odmah 1.8. Jako sam se dobro uklopila u novo okruzenje. Upoznala sad dosta novih ljudi sirom svijeta na kursu. Ima ih iz Afrike, Turske, Kine, Hrvatske.
Ali turci prave najbolje donere. Odmah do moje zgrade ima turcin. Svakodnevno svratim do njeg da jedem prije kursa. Ispricamo se fino iako je stvarno velika guzva.
Navikavam se da sam daleko od kuce, mame, brata. Brat me cesto zove na skype. Pozelio me. Sada su samo on i mama. Znam da se smatra glavom kuce i da ga boli sto novcano ne moze pomoci mami jos uvijek jer je skolarac. Nasao je kao neki ljetni posao, da pere automobile ali je napustio jer je sef nasao stalnog radnika i on mu nije trebao. Nije mi zao zbog mene, ja sam naucila sama da se borim i da gradim za sebe buducnost. Zao mi je sto je on uskracen oca tako rano. Zao mi je sto nema tu ocevu ruku i njegov savjet i podrsku u najbitnijem periodu zivota. Ljuta sam, dodje mi da nadjem oca i da ga istucem, da se izgalamim, da istjeram ovaj bijes sto se nakuplja u meni od kad nas je napustio. Samo tako. Otisao je. Nije se ni okrenuo za nama. Nije se zapitao kako cemo mi bez njega. Ko ce nas braniti od losih ljudi, ko ce nam davati savjete, ko ce nas zagrliti u snazni zagrljaj da se osjecamo sigurno.
Ne znam gdje je. Nikad se nije javio. Samo je pokupio svoje stvari i otisao. Znam da je imao problema sa mamom ali to nije razlog da nas samo napusti. Okej. Nisu se slagali. Zar se nisu mogli rastati fino i da ostane u nasim zivotima? Znam da se brat pita da li je on kriv sto je otac otisao. Bio je jako mali i neposlusan i par puta sam ga zatekla kako krisom posmatra ocevu sliku i place. Ubila bih ga. Zbog brata. Zbog tih suza koje nisu trebale da poteku. Kako me boli sto ne mogu da uzmem neke daske i cekic i zakujem ta vrata u bratovom srcu koja jos cekaju oca.
Ja sam navikla. Boljelo me je. Bila sam dovoljno velika da znam sta se desava kada sam vidjela da nema ni jedne njegove stvari u kuci kada sam se vratila iz skole. Tugovala sam sam. Danima. Boljelo me je kada vidim druge oceve sa djecom.
Jedno je kada otac umre, pa znas da je bio uz tebe sve vrijeme i da nije otisao svojom voljom. A drugo je kada te svjesno napusti. Ne bih pozeljela nikom da osjeca tu usamljenost, bol, ljutnju, prazninu. Jednostavno je tesko izdrzljivo.

10.07.2016.

Iscekivanje

Nisam imala vremena da pisem posljednja 2 mjeseca. Skoro sve je spremno za moj odlazak u Bec. Bila sam u maju tamo i upoznala se koliko toliko sa gradom. Koliko sam to uspjela za 20 dana što sam bila. Tetka mi je velika podrska. A vidim koliko se mama trudi da sve uspije, da ne budem gladna, da imam novca, da imam finu odjecu, da nista ne zaboravim. Idem krajem ovog mjeseca. Pocetkom augusta nam pocinje taj neki ljetni kurs njemackog jezika pa posto vec znam jako dobro taj jezik, nece mi biti potrebno mnogo da izadjem na ispit. B2 mi treba.

Moj momak, tacnije bivsi, zvao me je prije nekih 10ak dana. Nismo se culi od kada smo prekinuli i tada me je nazvao. Iznenadila sam se, nisam ocekivala to. Cuo je da odlazim uskoro i nazvao me je da pita kako sam, jesam li spremna. Bila sam suzdrzana, da sam se opustila, imala sam osjecaj da cu poceti plakati na slusalicu. I tako, smo malo pricali i to je to. Pozelio mi je sretan put.

10.05.2016.

Svasta po malo

Tetka mi je javila da krajem maja dodjem u Bec cisto da vidim kako je, nacin zivota, da vidim za kurs koji bih trebala da zavrsim prije nego krenem na studije. Jedva cekam. Nekako se iz dana u dan sve vise radujem.
Danas je bio jako dobar dan. Imala sam skoro cijeli dan slobodan i bila sam sa prijateljicom u gradu. Setale smo, pricale, smijale se. Kako je lijepo smaknuti iz glave probleme, misliti pozitivno i lijepo. Kada sam dosla kuci, pomogla sam mami praviti veceru i sada se spremam da idem sa bratom na kafu. Lijepo je izaci iz kuce s njim. Kolika je on podrska, to ne mogu ni da opisem. Moj mali brat, moj stub podrske. Imamo jedan prelijep sestra/brat odnos. Kada vidim neke prijatelje koji se stalno svadjaju sa svojim bratom, ja sam sretna sto mi u zivotu nismo imali svadje.

05.05.2016.

Prekid

I tako, razisli smo se. Tek tako. 2 godine su bacene u vodu. On je odlucio da trenutno nije za vezu, da ima previse problema i da se ne moze nositi sa jos jednim. Pa je odustao. Tek tako. Od nas. Od svega. Nije htio da se bori, vec se samo udaljio. A ja? Nije ni pitao kako sam ja. Ja sam skrhana. Evo vec sedmicu i po nisam svoja. Nisam nicija, samo plutam u ovom vremenu bez da me ista dodiruje. Prihvatila sam se knjige jos vise samo da ne razmisljam. Dobila sam odlicnu ponudu. Tetka mi nudi stan i zavravanje studija u Becu. Da mi je to ponudila prije 2 mjeseca, odbila bih je. A sada mi treba. Treba mi bijeg od ovog zivota, od ove okoline. Znam da ce to biti opterecenje za moju majku. Ali sam skupila nesto novca koji cu joj ostaviti. I tetka ce mi pomagati finansijski. Bit ce mi tesko ostaviti porodicu. Ali trebam da nadjem ponovno sebe.
Kolega je i dalje brizan i fin prema meni. Idemo na rucak skupa, kafu pijemo. Vise nije zvao da izadjemo. Jednostavno je tu i stvarno da nema njega zatvorila bih se u cahuru i polako bih se topila. Ovako me nasmijava kolko toliko i pomaze mi da ne mislim sta me ceka u buducnosti.

15.04.2016.

Samo jedan zagrljaj

Dugo nisam pisala. Nisam imala vremena. Moj momak je saznao da sam izasla sa kolegom na kafu. Imali smo zestoku svadju. Pale su teske rijeci, vrijedjanja, ponizenja. Otisao je ljutit a ja sam ostala u suzama. Posle toga se nismo culi nekih 3-4 dana. Onda se javio. U ta 3-4 dana sam shvatila koliko mi je zapravo bitan i koliko doprinosi mom zivotu. Ne bih bila ovdje da nije njega. Znam da sam sada nikakva, sa velikim podocnjacima od ucenja, plakanja, i pokusaj sakrivanja tog svega puderom uzrokovalo je da izgledam jos strasnije. Mama je primjetila da se nesto sa mnom desava ali zna da joj necu nista reci ako bude navaljivala pitanjima. Ne smijem joj dodavati jos svojih problema.
Kada je dosao na dogovoreno mjesto vidjela sam da je iscrpljen i umoran. Rekao je samo da mu treba malo vremena od nas. Da razbistri glavu, da se sam sa sobom isprica. I meni to treba.
Ali mi je jos vise potreban on. Onakav kakav jeste, zivcan, otresit i moj.

Brat me je nagovorio da sa njim sinoc izadjem u dugu setnju. Noc je bila pohladna ali mi je godilo da setam po tom povjetarcu. Kao da je odnosio lose misli. Brat je sutio i cekao je. I pocela sam. Ispricala sam mu sve. Da samo znate kako moj brat zna slusati. Zna kada me treba posvajetovati a kada me samo cvsto zagrliti. Sinoc me je tako snazno i tako dugo grlio da je ubio svaku brigu zagraljem u meni za tu noc. Iako mladji od mene, iako ima svega 16 godina, veoma je odrastao i zreo. Naglo je odrastao. Kada je otac otisao, postao je glava porodice. Nikada nisam vidjela da neko moze tako puno sazreti za tako kratko vrijeme. On je uspio. Volim ga najvise.


Stariji postovi